Attar33

 

 

 

 

 

 

 

 

Нури чашми Мустафову Муртазо

Шамъи ҷамъи анбиёву авлиё

Ҷамъ карда ҳусни хулқу ҳусни зан

Ҷумла афъоли чун номаш Ҳасан

Рӯи ӯ дар гесуи чун пари зоғ

Ҳамчу хуршеде ҳама чашму чароғ

Дар мурувват чун ҷаҳон пур печ дид

Хост то ҷумла бибахшад ҳеч дид

Ҷадди вай каз вай душман олам буд пур

Сохте худро барои ӯ шутур

Дар намозаш бар катиф биншонди

Қурратул айни намозаш хонди

Ин чунин оли абу ҷадд кони ӯст

Ҷумла офоқ абҷади хони ӯст

Заҳрро бо ҷадди худ шуд ин писар

Қатлро шуд он дигар як бо падар

Он лабе ку шири Заҳро хурд боз

Мустафо додаш бадон лаб қибла боз

Чун тавон кардан гузар ки зарро

Хун тавон кардан ҷигар ин қаҳрро

Номи хасмаш гарчи пурсиданд боз

Тан заду тан кушта дар дил дод роз

Нуш кард он заҳрру ғамози накард

Ҷон бадону тарки ҷон бози накард

Заҳр шуд зеру бар афканд аз зибар

Он ҷигар гуша Паямбарро ҷигар

Лахти лахташ аз ҷигар хун уфтод

Сархадид аз хуни ҷон сад ҷойи ӯ

Ҳар ки шуд дар хуни ҷонаш вой ӯ

Аттори Нишопурӣ

نور چشم مصطفی و مرتضی

شمع جمع انبیاء واولیا

جمع کرده حسن خلق و حسن ظن

جملهٔ افعال چون نامش حسن

روی او در گیسوی چون پر زاغ

همچو خورشیدی همه چشم و چراغ

در مروت چون جهان پرپیچ دید

خواست تا جمله ببخشد هیچ دید

جد وی کز وی دو عالم بود پر

ساختی خود را برای او شتر

در نمازش بر کتف بنشاندی

قرة العین نمازش خواندی

این چنین عالی اب و جد کان اوست

جملهٔ آفاق ابجد خوان اوست

زهر را با جد خود شد این پسر

قتل را شد آن دگر یک با پدر

آن لبی کو شیر زهرا خورد باز

مصطفی دادش بدان لب قبله باز

چون توان کردن گذر که زهر را

خون توان کردن جگر این قهر را

نام خصمش گرچه پرسیدند باز

تن زد و تن کشته در دل داد راز

نوش کرد آن زهر و غمازی نکرد

جان بداد و ترک جان بازی نکرد

زهر شد زیر وبر افکند از زبر

آن جگر گوشه پیمبر را جگر

لخت لختش از جگر خون اوفتاد

تاکه در خون جانش بیرون اوفتاد

سرخدید از خون جان صد جای او

هر که شد درخون جانش وای او

@2020 - tojikon.org. Ҳамаи ҳуқуқҳо маҳфузанд. Истифодаи матлабҳо бо зикри манбаъ иҷозат аст!
Дар Сама тарроҳӣ шудааст